Sreća za Krela

Milan Drašković

    Bio je to dan kad se na Zemlji delila sreća.

    Moćni su bića iz dalekog sazvežđa,sa sposobnostima sasvim odgovarajućim njihovom imenu.Mogli su mnogo toga,zaista,a sve u cilju napretka Galaksije.

    I tako,dođe red da Moćni posete i Sunčev sistem.Zahvaljujući tome,izvestan broj Zemljana imaće priliku da doživi potpunu sreću -svako na način primeren njihovoj ličnosti.

    A sreća je,zna se,relativan pojam.Za nekoga je to ljubav,za drugoga materijalna sigurnost,ili zdravlje,ili uspeh u poslu,a    možda  i nešto sasvim deseto.Nije,naravno, nimalo lako  zadovoljiti svačije zahteve,ali Moćnima to nije bilo odviše teško.

    Jedan primer,neuobičajen.

    Krel je momak tridesetih godina,prosečnog izgleda,ni po čemu posebno upadljiv.Ako izuzmemo njegov neobičan ukus,  naravno.Krel,naime,obožava horor.Bilo da je to:pisana reč,film,kompjuterska igra,strip.No,o ukusima se ne raspravlja,jasno.

    Jedna učena glava reče da je horor poziv na upuštanje u bolesno i neljudsko ponašanje preko posrednika-na činenje    nekažnjenog nasilja i zadovoljavanje naših detinjastih snova o moći.Jer,strah je naš stalni pratilac.Napada nas sa svih strana, stalno menja oblik u kome će nas pohoditi i neumoljivo nas podseća na svoje prisustvo.

    Kad smo se prvi put uplašili nečega što nije imalo veze sa svetom stvarnosti u kome smo tako sigurni?Kada smo,bar ze tren, pomislili da se nešto krije ispod kreveta,a na tanavu se stresli kada je nešto šušnulo u mraku?Ti prvi trenuci neobjašnjivog    straha potonuli su u zaborav,ali iza njih je ostao tren prepoznavanja.

    Vratimo se našem Krelu,koji se ove večeri vraćao kući posle posete bioskopu,usput žvaćući sočni hamburger i pomfrit.Novi horor film njegovog omiljenog režisera Džona Karpentera bio je praznik za oči.Bilo je tu krvi do kolena i limfe do ramena.A kod kuće ga očekuje najnovija antologija horora,priče vrhunskih majstora kao što su:King,Barker,Morel,Straub,Bloh...Da,biće to duga,prijatna noć,zaključi Krele,još jedna poslastica za njegov maštoviti um.

    Tog trenutka za našeg junaka otpočne sreća koju su mu širokogrudo omogućili Moćni.Dobro poznata okolina najednom poče da titra,da bledi...a onda nestade!Odmah potom iskrsnu nekakav neobičan splet ulica,prolaza,tunela,zgrada svakojakih stilova...Krel izbuljuje oči,a poslednji zalogaj stade mu u grlu.

    Čuo je neki žagor u blizini,tamo,iz one trošne kuće na uglu ulice.Priđe,radoznao kao i uvek.Imao je šta da vidi kad je bacio pogled kroz veliki,širom otvoreni prozor.Mnoštvo sveća obasjavalo je dugački sto oko kog se okupilo neko čudno društvo. Dobro je video njihova bleda,ispijena lica sa tamnim podočnjacima.Žurka vampira,nedvosmisleno zaključi Krel koji je sličan prizor video u bezbroj filmova.

    Spazili su ga,a njihova usta razvukoše se u groteskni osmeh otkrivajući jezive očnjake.Jedan od vampira,ogrnut elegantnim crnim plaštom,podiže kristalnu čašu.Krel inteligetno zaključi da ta crvena tečnost nikako nije sok od paradajza.

    -Zdravo,Krel!-uzviknu grof Drakula.-Dođi da nazdravimo,momče!

    Ne,hvala lepo,pomislio je Krel zaždio odatle ispraćen stravičnim kikotom gospodara noći.

    Dok je trčao niz dugu ulicu,iz jednog mračnog prolaza zapuhnu ga nepodnošljiv zadah truleži.

    -Hej,ortak!-doviknu mu zombi.-Imaš možda rebro viška?!

    Krel vrišteći pobeže dalje.Što se toga tiče,bio je u prednosti u odnosu na onog nesrećnika iz priče Harlana Elirona,koji nije imao usta a morao je da vrišti.

    Posle nekog vremena Krel zastade,pridrža se za zid i povrati večeru.Pobogu,šta se ovo događa,pitao se,ali odgovor nije   nailazio.

    Tup-tup-tup,začu se čudan zvuk.Krele se hitro okrenu i suoči sa još jednim košmarom.Prema njemu se,na onaj dobro   poznati način,gegao Frankeštajn!

    -K-k-r-r-e-e-l!-izusti monstrum tužnog lika pružajući ruke,očigledno željan druženja.

    Naravno,s lakoćom je umakao trapavom Frankeštajnu.Međutim,već na sledećem uglu nešto srebrnasto sevnu mu pred     očima i bolno zapara obraz!

    -Može brijanje,momak?!-ćuo je jezivi glas.

    Fredi Kruger!Fredi iz Ulice brestova!Sa otrcanim šeširom na glavi i blistavim sečivima kao produžecima prstiju.Njemu nije  bilo lako umaći,nimalo lako,ali nekako je uspio u tome.

    U bezglavom trku Krel napokon stiže i do jedne zgrade otmenog izgleda.Na vratima je krupnim slovima stajalo objašnjenje da se tu održava kongres lekaran.Konačno spas,pomisli Krel i upade unutra.

    -Stiže pacjent!-začu se radostan povik iz više grla.

    Sve sami čuveni lekari.Džekil,Mabuze,Kaligari,Moro,Mirakle...Krel pobeže kukajući.

    Bila je to zaista duga noć za našeg junaka.Koga sve nije sreo!Jezivog klovna Penivazija,koji svoje žrtve odvlači u     kanalizaciju. Pa Kendimena,neobično stvorenje sa kukom umesto ruke i stomaka punog pčela.Vukodlaka.Pacove mutante.Opakog Korinćanina iz stripskog serijala "Sendmen".Probrane negativce i uvrnute tipove iz Tvin Piksa.I koga još sve ne.

    Konačno prođe ta duga noć,a sa njom i čudesni poklon Moćnih.Osvanu jutro.Kad-vidi Krela:sav u ritama,izranavljen,   nekako čudno se cereka.No,preživeće,čvrst je to momak.

    Svako zadovoljstvo se plaća,kažu,pa tako i sreća,jasno,ima svoju cenu.